Школа без насиља - ка сигурном и подстицајном окружењу за децу

Реализација програма "Школа без насиља" започета је школске 2005/2006. године. Спроводи га UNICEF у сарадњи са Министарством просвете, Министарством здравља, Министарством рада и социјалне политике, Саветом за права детета Владе Републике Србије, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, а од 2008/09. године и са Министарством унутрашњих послова и Министарством омладине и спорта.
У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за образовање започета је пилот фаза реализације овог Програма у средњим школама у 4 града у Војводини у октобру 2009. године.
Програм "Школа без насиља" обухвата 196 основних школа, од којих су 52 школе из Војводине, (43 основне школе и 9 средњих). Пилот програм за средње школа "Школа без насиља" почео је са реализацијом октобра 2009, а његов крај предвиђен је за мај 2011. Он обухвата 9 средњих школа у Војводини које похађа више од 8 500 ученика, и у којима ради више од 800 професора. Средње школе које су укључене у програм су: Електротехничка школа "Михајло Пупин" и Техничка школа "Павле Савић" из Новог Сада, Гимназија "Светозар Марковић" и Техничка школа из Суботице, Гимназија "Јан Колар" из Бачког Петровца, као и Гимназија, Економска школа, Техничка школа и ШОСО "Братство" из Бечеја.
Средњошколски програм је модификован у односу на основне школе и прилагођен узрасту ученика који имају значајно активнију улогу у животу школе кроз директно учешће у реализацији обуке и организацији школских акција у партнерству са одраслима. Различите активности повезују школу, родитеље и локалну заједницу у превенцији и адекватној интервенцији на насиље.
Најважније увиде до сада је дало квалитативно и квантитативно истраживање међу свим ученицима и запосленима у девет средњих школа у АП Војводини. Оно је реализовано уз стручну подршку Одсека за психологију Филозофског универзитета у Новом Саду.
Оно је показало:
- да је учесталост насиља у средњим школама мања (6.1%) у односу на основне (13.3%),
- међутим, податак који алармира јесте да је 9.5% средњошколаца носило оружје у школу.
- Насиље између наставника и ученика је, према добијеним подацима много израженије него вршњачко насиље.
- Око 29% ученика је имало искуство са психолошким насиљем од стране наставника, а чак 8.3% са физичким насиљем, док је 43.8% ученика изјавило да су присуствовали насиљу других ученика над наставницима.
- Код 40% ученика избегавање је најчешћа стратегија за суочавање са насилницима, док је узвраћање истом мером друга по примени (27.5% ученика), а чак 10% ученика ћути и никоме не прича да је угрожен/а.
- Истраживање је показало и да национална припадност није значајан фактор који би допринео учесталости насиља, као и да је физичко насиље значајно више изражено код дечака него код девојчица.

Све средње школе формирале су Тимове за заштиту деце од насиља и прошле неопходне обуке.

Обуке су спроведене из области врсте и нивои насиља, комуникацијске вештине, рад са родитељима, адолесценција, Највеће интересовање изазвале су теме реституција и партиципација.
Реституција је искупљивање за учињену грешку , концепт који препознаје правосудни систем код нас већ препознаје и који доноси позитивне помаке у уобличавању понашања деце. Овај концепт подразумева да је грешити људски, али да се грешке могу исправити и да сваки виновник улагањем додатног напора омогућава соптвени развој и повратак у заједницу вршњака.
Неки делови обука се прилагодјавају јер се из пилот програма континуирано прикупљају повратне инфромације и враћају се стручном, тиму као инспирације за корекцију.

Веће учешће младих у животу школе и развој сарадње између младих и запослених у школи у овом програму развија се кроз заједнички рад на обуци других и договору о томе каква школа треба да буде да би у њој могло да се учи и ради тако да највећем броју људи у школи буде пријатно. За нас то значи да сви у школи имају права да задовољавају своје потребе, али да је њихова обавеза да то не раде тако што угрожавају друге! Кључан је сталан проток информација измедју родитеља, наставника, ученика, одржавање састанака и часова који омогућавају такве разговоре без обзра на њихову конкретну форму.

За то је први и неопходан услов организација наставе, омогућавање да се одржавају ЧОС-ови, одељенски састанци, потом је ту сарадња са локалном заједницом општинским канцеларијама за младе, Центрима за социјални рад, Домом здравља, управом полиције.
У наредном периоду осим дефинисања правила, очекујемо да ће школе унапредити процедуре за стварање унутрашње и спољашње заштитне мреже кроз дефинисање правила и процедура за пријаву насиља и интервенисање, праћења примене пројектних активности и резултата итд.

Досадашњи петогодишњи рад показао је да су кључни фактори успеха:
- коструктиван и добро организован Школски тим
- добро праћење постигнутог и планираног
- висока мотивација запослених да поред образовања младих стално доприносе и њиховом васпитавању
- информисан и заинтересован директор
- учешће школе у програмима
- добра сарадња са ментором за ”Школу без насиља”

Програм се финансира искључиво од добровољних донација грађана и привредника Србије. Подршку за почетак програма у средњим школама у Војводини омогућиле су компаније ДДОР Нови Сад, Hypo Alpe Adria Leasing, FEFA, Eurobanka EFG, Fornetti, ПТТ Србија и Национални амбасадор UNICEF-а за Србију Ана Ивановић.

19.03.2013