У Скупштини Војводине отпочела конференција посвећена посебном Акционом плану за остваривање права националних мањина
„Тема данашње конференције: права националних мањина, веома је значајна. У поступку придруживања Европској унији, поглавље 23. једно је од најбитнијих. Носи назив „Правосуђе и основна права“, а међу тим основним правима, права националних мањина су веома битна област, о чему говори и обавеза Србије да изради посебан акциони план на ову тему“, рекао је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш у поздравној речи упућеној учесницима данашње конференције која је разматрала Нацрт акционог плана за остваривање права националних мањина.
Да би отпочела преговоре у вези са поглављем 23. било је потребно и доношење посебног акционог плана који ће се бавити искључиво унапређивањем права националних мањина. Министарство правде је основало радну групу за његову израду, чији члан је и потпредседник Покрајинске владе Михаљ Њилаш, као и представници свих националних савета националних мањина.
„То је прилика за све нас, пре свега припаднике националних мањина, да се изборимо да се створи такав један план акција за године које долазе, који ће продубити права мањина и да се оно што је тренутно само у приписима - имплементира у пракси, на пример, на пољу сразмерног запошљавања припадника националних мањина, образовања на језицима националних мањина, рада националних савета и у свим другим областима битним за нас“, истакао је Михаљ Њилаш.
Према речима Михаља Њилаша, на нацрт акционог плана за остваривање права националних мањина стављене су и примедбе, које ће, заједно са нацртом акционог плана, на данашњој конференцији бити размотрене, након чега се, врло брзо, очекује доношење коначног текста акционог плана за остваривање права националних мањина.
Учеснике конференције поздравио је председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, а на њој су говорили су Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, Чедомир Бацковић, помоћник министра правде и шеф Преговарачке групе за поглавље 23. преговора са ЕУ, Саша Гајин, стручни консултант за израду посебног Акционог плана за имплементацију постојећег нормативног оквира за заштиту националних мањина и Ана Томанова Маканова, потпредседница Скупштине АПВ и председница Координације националних савета националних мањина и други.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор рекао је да без промоције, заштите, јачања и унапређења права припадника националних заједница не можемо говорити о демократском друштву, као и да демократија постоји тек уз заштиту мањина.
„Када се пажљивије анализирају мањинске политике у чланицама Европске уније, намеће се закључак да нема јединственог приступа решавању проблема остваривања права националних мањина. Отуда, у Акционом плану за преговарање поглавља 23, нема правила и стандарда Европске уније са којима се треба усаглашавати, већ су пре у питању добре праксе коју би требало унети у наше законодавство“, рекао је Пастор.
Он је додао да је суштина промоције, заштите, унапређења и очувања мањинских права учинити припаднике националних заједница субјектима, а не само објектима политичког процеса.
„Када се код запошљавања у јавној управи мора водити рачуна о одговарајућој заступљености мањина, онда то значи да у Бачкој Тополи место у управи морају наћи и Мађари, и Словаци, и Хрвати, и Русини и Црногорци. И у Панчеву место у управи морају наћи, сразмерно, и Македонци, и Словаци. И у Зрењанину поред Срба и Мађара, и Роми и Албанци, и Румуни“, навео је Пастор.
Пастор је истакао да постоји јаз између нормативног и стварног, и да је стога и Акциони план за преговарање поглавља 23, као и планирани сет закона који имају за циљ да на пример у области запошљавања, структура запослених у јавној управи одражава национални састав становништва - треба да испуне другачијим садржајем улоге већине и мањине, да разграде, преформулишу један однос туторства, који постоји између већине и мањине.
„Задатак је и Акционог плана и законодавног оквира да оснаже улогу, видљивост, дигнитет припадника националних заједница и да постану кредибилни субјекти у сфери јавних послова. А задатак је политике да изгради поверење, да деконструише барем мали део предрасуда, да традиционалне улоге и позиције већине и мањине, испуни новим значењима“, поручио је Пастор.
Шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији Тања Мишчевић је навела да се о овој теми данас разговара зато што је то једна од степеница у процени ЕУ да Србија ради добар посао у припремама за своје будуће чланство.
„Заштита права националних мањина је управо заштита коју мора обезбедити већина, у овом случају, обавеза је државе да заштити права својих мањина, посебно ако је толико богата различитим мањинским заједницама које постоје на њеној територији. И то је наша држава до сада, и без процеса преговора за чланство у ЕУ, урадила на јако добар начин. То је процена институција које оцењују да је уставна и законодавна заштита која постоји у Србији за ниво заштите права националних мањина једна од оних којим се може Европа похвалити“, рекла је Тања Мишчевић и додала да израда овог посебног акта проистиче из трећег извештаја Савета Европе у коме се дају препоруке за даље унапређење и имплементацију Устава и свих прописа који у овом сегменту постоје.
Заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић осврнула се на примену прописа који се односе на положај националних мањина у пракси, са чиме се ова институција бави у свом раду.
Чедомир Бацковић, помоћник министра правде и шеф Преговарачке групе за поглавље 23. преговора је навео да се појавила потреба за израду акционог плана за мањине, између осталог, и као резултат потребе за једном повећаном координацијом између читавог низа институција, чији се рад одражава на заштиту права националних мањина.
„Експерти ЕУ су, уз нашу помоћ, дошли до закључка да је наш нормативни оквир сасвим у реду, да је проблем у његовој примени. Имамо добре законе, али их слабо спроводимо и сада треба да направимо акциони план којим ћемо да унапредимо и омогућимо квалитетнију имплементацију тог нормативног оквира“, рекао је Бацковић.
Након конференције дефинисаће се закључци о којима ће јавност бити обавештена.
Извор: Саопштење Биро за односе са јавношћу, Секретаријат Покрајинске владе
