Матерњи језик са елементима националне културе – реализација наставе изборног предмета у основним и средњим школама
Потпредседник Покрајинске владе, покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш, у понедељак, 17. октобра 2016. године, у згради Покрајинске владе, отворио је састанак на тему „Матерњи језик са елементима националне културе” – реализација наставе изборног предмета у основним и средњим школама.
Овај састанак иницирали су Координација националних савета националних мањина и Национални савет словачке националне мањине, са Светланом Золњан. Поред представника националних савета (мађарске, словачке, румунске, русинске, хрватске, буњевачке и чешке националне мањине), састанку је присуствовала и државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја – Анамарија Вичек.
У свом поздравном говору, секретар Њилаш је истакао: „Матерњи језик има двоструку улогу у животу сваког од нас – функцију развоја личности и функцију развоја идентитета.” Додавши притом: „У претходном периоду, наш секретаријат је већ разматрао питања проблема реализације наставе Матерњег језика са елементима националне културе, чак је и иницирао измене и допуне Правилника о наставном плану за основне и средње школе.”
Секретар је рекао и то да се у данашњем политичком систему остварује могућност за још чвршћу сарадњу с Министарством просвете, науке и технолошког развоја, посебно када је у питању образовање на језицима националних мањина и националних заједница. То показује и однос међу коалиционим партнерима, као и то што се у високим државним органима просвете први пут поставља државна секретарка (Анамарија Вичек) из једне националне мањине.
Анарамија Вичек је овом приликом истакла то да је у плану реформа просвете и закона о основама система образовања. У том плану, изузетно важну улогу представља и сам предмет Матерњи језик са елементима националне културе.
Представници националних савета на састанку су изнели своја запажања из праксе. Ученици односно њихови родитељи који желе да изучавају Матерњи језик са елементима националне културе, почетком сваке школске године морају да се изјашњавају за то. У неким школама још има проблема с коректним спровођењем анкете за родитеље и приликом уписа у први разред, као и у наредним разредима. Будући да је у многим школама реч о малом броју ученика који се опредељује за ову наставу, најчешће има проблема у погледу формирања група – има мало ученика и мало група. Велику тешкоћу у квалитетној реализацији наставе Матерњег језика са елементима националне културе представља то што су ученици на различитим нивоима познавања и владања матерњим језиком, док је наставни програм конципиран према класичној шеми наставних програма – без предвиђених диференцираних садржаја. Анализа уџбеничке литературе за реализацију овог предмета показала је то да она у великом броју случајева и не постоји. Додатан проблем јавља се када је реч о језику који није стандардизован (на пример ромски језик, буњевачки говор).
На крају састанка, предложено је да се састави предлог са смерницама за побољшање наставе Матерњег језика са елементима националне културе. Требало би конкретно дефинисати минимални и максимални број ученика у једној групи, као и максимални распон узраста ученика у једној групи (максимално три разреда), те установити то да часови буду у званичном распореду часова школе. Такође, требало би подржати предлог националних савета да одбори за образовање, у сарадњи са издавачима, обезбеде компетентне ауторе, преводиоце, лекторе и рецензенте који би у оптималном времену могли да припреме адекватну уџбеничку и додатну литературу и друга наставна средства ради што боље реализације наставе овог наставног предмета.
