media
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice

REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice

FAQ – pitanja i odgovori

Pitanja u vezi s delokrugom rada Sekretarijata možete uputiti na imejl adresu ounz@vojvodina.gov.rs ili odgovornom uredniku veb-prezentacije – maja.popovic@vojvodina.gov.rs.

Opšta pitanja i odgovori
1. Koje je radno vreme Sekretarijata?
Radno vreme Sekretarijata je od 8 do 16 časova, svakog radnog dana, a rad sa strankama odvija se u periodu od 9 do 13 časova.
29.06.2016
2. Gde se mogu naći osnovni kontakt podaci organa?
Osnovni kontakt-podaci nalaze se na ovoj internet prezentaciji u delu Kontakt, koji sadrži i sve kontakt-telefone za zainteresovana lica. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, nalazi se na adresi Bul. Mihajla Pupina 16; 21000 Novi Sad; kontakt-telefon je 021 487-45-55, fax: 557-074, i-mejl: ounz@vojvodina.gov.rs.
29.06.2016
3. Gde mogu dobiti informacije o delokrugu rada pojedinih pokrajinskih sekretarijata?
Delokrug pokrajinskih organa uprave utvrđen je Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi koja je objavljena u „Službenom listu AP Vojvodine“ broj 37/14,54/14-dr. odluka i 37/16), a koju možete naći na ovoj internet prezentaciji u delu Dokumenti.
29.06.2016
4. Kome se podnosi zahtev za davanje saglasnosti na upotrebu imena „Vojvodina“ u nazivu udruženja?
Saglasnost na upotrebu imena „Vojvodina” daje pokrajinski organ uprave nadležan za određenu oblast. Ako ne može da se utvrdi koji je pokrajinski organ uprave nadležan za davanje saglasnosti, saglasnost daje pokrajinski organ uprave nadležan za poslove uprave. Saglasnost se daje na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva.
29.06.2016
5. Kako se oglašava izgubljena isprava u “Službenom listu APV”?
Izgubljena isprava oglašava se nevažećom u „Službenom listu APV”, tako što se tekst oglasa dostavlja na adresu: D.O.O. Mađar so Kft, Novi Sad, Vojvode Mišića br. 1, odnosno na i-mejl: sl.listapv@magyarszo.com. Za više informacija možete je javiti Oglasnom odeljenju na broj 021 557 244.
29.06.2016
Predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje
1. Šta je potrebno dostaviti uz zahtev za davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove?
Uz zahtev za davanje saglasnosti na odluku školskog odbora odnosno upravnog odbora (ŠO/UO) o izboru direktora ustanove, koji se dostavlja pokrajinskom sekretaru, u skladu sa odredbom člana 60. stav 6. i člana 166. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, potrebno je priložiti dokumentaciju u vezi s konkursnim postupkom i dokumentaciju za izabranog kandidata. Dokumentacija u vezi s konkursnim postupkom, sadrži: Odluku ŠO/UO o raspisivanju konkursa; Tekst konkursa, s datumom objavljivanja; Zapisnik sa sednice nastavničkog veća, sa ukupnim brojem zaposlenih, brojem prisutnih i brojem glasova za svakog kandidata na konkursu; Prethodnu saglasnost odnosno mišljenje nacionalnog saveta; Dokaz da je zahtev za saglasnost odnosno mišljenje dostavljen nacionalnom savetu, ako je nacionalni savet dao prećutnu saglasnost odnodno mišljenje; Zapisnik sa sednice ŠO/UO, na kojoj je doneta odluka o izboru kandidata, s brojem prisutnih članova i brojem glasova članova ŠO/UO „za” i „protiv” izabranog kandidata; Odluku ŠO/UO o izboru kandidata; Kopiju rešenja o imenovanju odnosno razrešenju članova ŠO/UO; Izvod iz statuta škole ‒ deo kojim se reguliše izbor direktora škole; Ime i prezime dosadašnjeg direktora odnosno v.d. direktora i rok kada mu ističe mandat. Za izabranog kandidata, dostavlja se sledeća dokumentacija: diploma o odgovarajućoj stručnoj spremi; uverenje o položenom ispitu za licencu; dokaz o godinama rada posle stečenog odgovarajućeg obrazovanja; lekarsko uverenje; dokaz o neosuđivanosti; uverenje o državljanstvu i dokaz o poznavanju jezika.
29.06.2016
2. Da li lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje, dokvalifikuje ili da se upiše u specijalistički program, plaća školarinu?
Članom 91. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, broj: broj 72/09, 52/11, 55/13, 35/2015 – autentično tumačenje i 68/2015), propisano je da lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje, dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje ‒ plaća školarinu. Visinu školarine propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prema vrstama obrazovanja.
29.06.2016
3. Da li je škola u obavezi da uputi zahtev pokrajinskom sekretarijatu za izmenu školskog kalendara ukoliko se u školi održava manifestacija, takmičenje ili druga aktivnost u kojoj učestvuje veliki broj učenika i nastavnika, čime je realizacija nastavnog procesa tog dana otežana?
Pravilnik o školskom kalendaru za osnovne i srednje škole sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine reguliše slučajeve u kojima, kada škola, zbog odsustva većeg broja učenika ili zaposlenih nije u mogućnosti da realizuje nastavu, može da u svom godišnjem planu rada utvrdi najviše četiri nastavne subote. U svim drugim slučajevima odstupanja od školskog kalendara, škola je dužna da postupa u skladu s članom 88. i 90. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15).
29.06.2016
Obrazovanje odraslih
1. Upis odraslih lica u osnovnu školu ‒ starosna granica, koliko traje i po kojem programu odrasli završavaju osnovno obrazovanje?
Odredbom člana 52. Zakona o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, broj 55/13) i Pravilnikom o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja odraslih, definisano je da lica starija od petnaest godina jesu odrasli koji stiču osnovno obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje, prema programu za obrazovanje odraslih. Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih namenjen je svim odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje ili ga ‒ iz bilo kojih razloga ‒ nisu nikada ni započeli, a imaju više od petnaest godina života. Prema Pravilniku o nastavnom planu i programu za osnovno obrazovanje odraslih (po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja), osnovno obrazovanje za odrasle traje tri godine – tri ciklusa. Prvi ciklus ‒ od 1. do 4. razreda; drugi ciklus ‒ 5. i 6. razred; treći ciklus ‒ 7. i 8. razred. Nakon završenog osnovog obrazovanja, polaznici imaju mogućnost da ‒ putem Nacionalne službe za zapošljavanje ‒ završe stručnu obuku za neki posao, koju sprovodi srednja stručna škola.
29.06.2016
2. Po kojem programu za obrazovanje odraslih polaznici polažu završni ispit?
Svi odrasli polaznici koji su upisali osnovnu školu po Programu za obrazovanje odraslih iz 1991. godine (stari program, koji je trajao četiri godine), završni ispit polažu po programu polaganja završnog ispita po kojem polažu i redovni učenici. Odrasli koji su upisali osnovnu školu po novom programu (Pravilnik o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja odraslih ‒ po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja, „Službeni glasnik RS” – „Prosvetni glasnik”, broj 13/13 ), završni ispit polažu po posebno pripremljenim testovima za odrasle.
29.06.2016
3. Šta je potrebno da bi se stekao status javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih (JPOA)?
U skladu s članom 17 Zakona o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, 55/2013), detaljniji uslovi u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih biće propisani posebnim pravilnikom koji je trenutno u proceduri donošenja. Zakon o obrazovanju odraslih u članu 18 propisao je postupak za izdavanje odobrenja drugoj organizaciji radi sticanja statusa javno priznatog organizatora aktivnosti, kao i sadržaj zahteva, odnosno elaborata koji se podnosi Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice, kada su u pitanju ustanove na teritoriji AP Vojvodine.
29.06.2016
Verifikacija ustanova obrazovanja
1. Šta se podrazumeva pod verifikacijom ustanova?
Verifikacija je postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i nastavnog kadra za obavljanje delatnosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Verifikacija je u direktnoj vezi sa aktom o mreži ustanova (predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola) i proširenom delatnosti ustanove.
29.06.2016
2. Da li je verifikacija ustanove obavezna?
Postupak verifikacije ustanova jeste obaveza utvrđena Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Svaka ustanova koja obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja (previđenu članom 27. pomenutog zakona) u obavezi je da podnese nadležnom organu, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (za ustanove sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine) zahtev za verifikaciju ustanove, s potpunom dokumentacijom koju je navedeni zakon predvideo.
29.06.2016
3. Koju dokumentaciju je neophodno pripremiti za pokretanje postupka verifikacije ustanove?
Za osnivanje ustanove u oblasti obrazovanja i vaspitanja potrebno je dostaviti sledeću dokumentaciju: 1. Zahtev za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova za početak rada i obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja, koji sadrži: naziv, sedište i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome će se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja, kao i uslove koje obezbeđuje osnivač za početak rada i obavljanje delatnosti. 2. Elaborat o ispunjenosti propisanih uslova za početak rada i obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Elaborat treba da sadrži: osnovne podatke i opštu opremljenost ustanove; prostorne uslove, opremu i nastavna sredstva, sa specifikacijom postojeće opreme – u skladu s normativom; kadrovske uslove (navesti imena nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji će učestvovati u obavljanju delatnosti, njihov stepen stručne spreme, vrstu stručne spreme i drugo); dokaze o ispunjenosti higijensko-tehničkih uslova, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast; program obrazovanja i vaspitanja. 3. Akt o osnivanju ustanove (odluku – ako je jedan osnivač ili ugovor – ako su u pitanju dva ili više osnivača). 4. Garanciju poslovne banke da su obezbeđena sredstva u visini potrebnih sredstava za godinu dana rada predškolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja, kada je osnivač drugo pravno ili fizičko lice. 5. Izvod iz kaznene evidencije MUP-a (ukoliko je osnivač ustanove fizičko lice), saglasno odredbi člana 28. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni list RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15), kojim je propisano da osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnjenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, kao ni lice za koje je – u skladu sa zakonom – utvrđeno diskriminatorno ponašanje. 6. Dokaz o uplati RAT-a (kada je osnivač drugo pravno ili fizičko lice) u iznosu od 15.970,00 dinara na račun 840-742221843-57 (primalac – budžet Republike Srbije; svrha uplate – republička admnistrativna taksa). Dokumentacija navedena u stavkama od 1 do 3, podnosi se u dva primerka.
16.08.2017
4. Verifikacija novog obrazovnog profila
Ukoliko srednja škola hoće da verifikuje novi obrazovni profil, potrebno je dostaviti: zahtev za uvođenje novog obrazovnog profila (naziv obrazovnog profila i područje rada) i podatak za koje razrede se uvodi; izvod iz godišnjeg plana rada na osnovu kog se može utvrditi da je škola planirala uvođenje tog obrazovnog profila; – postojeća rešenja o verifikaciji srednje škole (obrazovnih profila); elaborat koji treba da sadrži: a) naziv, sedište i vrstu ustanove (navesti potrebne podatke u vezi sa srednjom školom, posebno telefon i imejl škole); b) program obrazovanja i vaspitanja koji će se sprovoditi, navodeći i podatak u kom prosvetnom glasniku je on objavljen; v) razloge za uvođenje novog obrazovnog profila i opravdanost toga; g) uslove koje škola ispunjava za uvođenje novog obrazovnog profila. Dokumentacija za verifikaciju novog obrazovnog profila podnosi se u dva primerka.
29.06.2016
5. Kako teče postupak verifikacije ustanova?
Zahtev za verifikaciju ustanove, sa svom potrebnom dokumentacijom, šalje se Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina br. 16), koji po utvrđivanju kompletnosti i relevantnosti dokumentacije, zahtev upućuje nadležnoj inspekcijskoj službi za utvrđivanje propisanih uslova u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i nastavnog kadra za obavljanje delatnosti predškolskog odnosno osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Po dobijanju izveštaja nadležne inspekcijske službe, donosi se rešenje o verifikaciji ustanove.
29.06.2016
6. Koliko traje postupak verifikacije?
Postupak verifikacije traje u proseku od tri meseca do šest meseci.
29.06.2016
Prosvetna inspekcija
1. Šta je prosvetna inspekcija?
Prosvetna inspekcija je jedna od inspekcija čiji je zadatak da kontroliše rad predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, domova učenika, ustanova studentskog standarda i visokoškolskih ustanova.
29.06.2016
2. Koje vrste i oblici inspekcijskog nadzora postoje?
Inspekcijski nadzor, prema vrsti, može biti redovan, vanredan, kontrolni i dopunski nadzor. Redovan inspekcijski nadzor vrši se prema planu inspekcijskog nadzora. Vanredan inspekcijski nadzor vrši se: kada je neophodno da se – saglasno delokrugu inspekcije – preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlјe lјudi, za njihovu imovinu, kao i prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, kada takav nadzor zahteva ustanova i kada se postupa po predstavci pravnog ili fizičkog lica. Kontrolni inspekcijski nadzor vrši se radi utvrđivanja izvršenja mera koje su predložene ili naložene ustanovi u okviru redovnog ili vanrednog inspekcijskog nadzora. Dopunski inspekcijski nadzor vrši se po službenoj dužnosti ili povodom zahteva ustanove, radi utvrđivanja činjenica koje su značajne za inspekcijski nadzor, a koje nisu utvrđene u redovnom, vanrednom ili kontrolnom inspekcijskom nadzoru. Inspekcijski nadzor, prema obliku, može biti terenski i kancelarijski. Terenski inspekcijski nadzor vrši se izvan službenih prostorija inspekcije, na licu mesta i podrazumeva neposredni uvid u zemlјište, objekte, uređaje, prostorije, akte i dokumentaciju ustanove. Kancelarijski inspekcijski nadzor vrši se u službenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i dokumentaciju ustanove.
29.06.2016
3. Koja su prava, a koje su dužnosti ustanove prilikom vršenja inspekcijskog nadzora
Ustanove imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru, što uklјučuje i pravo da inspekcija jednako postupa u istim situacijama ili bitno sličnim situacijama prema svim ustanovama. Ustanova u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo: da bude upoznata s predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku; da bude upoznata s pravima i dužnostima koje ima u vezi sa inspekcijskim nadzorom; da se izjasni o činjenicama bitnim za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i ponuđenim dokazima; da učestvuje u izvođenju dokaza, iznosi činjenice koje su značajne za inspekcijski nadzor; da predlaže dokaze i iznosi pravne tvrdnje; da zahteva preventivno delovanje; da upozori inspektora na tajnost informacija koje mu čini dostupnim; da ukaže na nezakonitosti u postupku i da zahteva da se one otklone; da zahteva naknadu štete koja mu je prouzrokovana nezakonitim inspekcijskim nadzorom. Ustanova je dužna da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor, kada je on izdat, omogući nesmetan inspekcijski nadzor. To podrazumeva naročito da: ustanova stavi na raspolaganje odgovarajući radni prostor za terenski nadzor; opšte i pojedinačne akte, evidencije, izveštaje, ugovore, i drugu dokumentaciju značajnu za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih poseduje i čuva; omogući pristup lokaciji, zemlјištu, objektima, opremi, priboru, drugim sredstvima rada, kao i drugim predmetima značajnim za inspekcijski nadzor; blagovremeno pruži potpune i tačne podatke koji su mu dostupni, a ako nešto od toga ne može – treba da razloge za to pisano obrazloži inspektoru.
29.06.2016
4. Da li je potrebno da se inspektor najavi kada ide u nadzor?
Inspektor u pisanom obliku obaveštava ustanovu o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora. Izuzetno, inspekcijski nadzor može da počne bez obaveštavanja ustanove o predstojećem nadzoru, kada postoje razlozi za neodložno postupanje ili opravdana bojazan da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilјa inspekcijskog nadzora ili kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlјe lјudi, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, s tim što se razlozi za izostavlјanje obaveštenja navode u nalogu za inspekcijski nadzor.
29.06.2016
5. Da li prosvetni inspektor daje mišljenje o propisima?
Prosvetni inspektor vrši kontrolu ustanove, ali ne daje mišljenje o primeni propisa.
29.06.2016
6. Šta prosvetni inspektor kontroliše?
Prosvetni inspektor kontroliše poštovanje propisa iz oblasti obrazovanja (i vaspitanja). Tu se svrstava Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u vezi s njim – Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakon o udžbenicima, Zakon o obrazovanju odraslih, Zakon o učeničkom i studentskom standardu. Prosvetni inspektor kontroliše i poštovanje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Prosvetni inspektor ne može da proverava da li ustanova postupa ispravno (na primer u pogledu sanitarne zaštite ili u finansijskom pogledu), ali je on dužan da ukoliko uoči nepravilnost u oblasti koja nije u njegovoj nadležnosti, ukaže na to drugom (nadležnom) inspektoru, te da o tome obavesti podnosioca predstavke.
29.06.2016
7. Da li je dovoljno da se stranka obrati nadležnom ministarstvu odnosno pokrajinskom sekretarijatu da bi se izvršio inspekcijski nadzor?
Poslovi inspekcijskog nadzora jesu povereni poslovi. Kada je u pitanju prosvetna inspekcija u douniverzitetskom obrazovanju (predškolske ustanove, osnovne i srednje škole), nadležni su inspektori u lokalnim samoupravama u prvom stepenu. Tamo gde njih nema, na teritoriji AP Vojvodine postupaju pokrajinski prosvetni inspektori. U AP Vojvodini postupaju pokrajinski prosvetni inspektori u prvom i u drugom stepenu. Kada je AP Vojvodina u pitanju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima ovlašćenja propisana Zakonom o državnoj upravi.
29.06.2016
8. Da li prosvetna inspekcija kontroliše primenu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika?
Zakonom o radu propisano je da nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. Istim zakonom propisano je da su kolektivni ugovor i pravilnik o radu opšti akti. Shodno navedenom, prosvetni inspektor ne kontroliše primenu Zakona o radu niti primenu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
29.06.2016
Pravosudni ispit
1. Da li kandidat sa prebivalištem van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine može da polaže pravosudni ispit u Novom Sadu?
Ne može. Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine organizacija pravosudnog ispita poverena je pokrajini samo za kandidate s prebivalištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
29.06.2016
2. Ukoliko kandidat promeni prebivalište na teritoriju APV, da li može da polaže ispit u Novom Sadu?
Može. Međutim, ukoliko je prebivalište promenjeno u poslednje dve godine, kandidat mora da, uz ostalu dokumentaciju, priloži i potvrdu da u poslednje dve godine nije polagao pravosudni ispit u Beogradu (pred ispitnim odborima koje obrazuje ministar pravde), odnosno, ukoliko je polagao u Beogradu – kada je polagao i s kojim rezultatom. Potvrdu izdaje Ministarstvo pravde. Ova potvrda neophodna je kako bi sprečili izigravanje dilatornog roka od šest meseci (kandidati koji nisu položili pravosudni ispit prvi put) ili roka od dve godine (kandidati koji nisu položili pravosudni ispit dva ili više puta).
29.06.2016
3. Koliko može biti stara potvrda ministarstva?
Potvrda ne sme biti starija od mesec dana (od trenutka podnošenja zahteva za polaganje ispita u Novom Sadu).
29.06.2016
4. Koliko je potrebno da, nakon promene, kandidat ima prebivalište na teritoriji AP Vojvodine?
Ne postoji posebno trajanje prebivališta. Zakon o prebivalištu i boravištu građana ne propisuje određeni period „provere”, kao uslov za sticanje prebivališta.
29.06.2016
5. Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev?
Uz zahtev se prilaže sledeća dokumentacija: diploma završenog akreditovanog pravnog fakulteta kojom se dokazuje da je kandidat stekao zvanje diplomiranog pravnika sa ostvarenih 240 ESPB bodova; uverenje (potvrda) o radnom iskustvu, kojom se dokazuje da je kandidat u propisanom periodu obavljao poslove pravne struke; overena fotokopija obe strane lične karte ili očitani izvod lične karte sa čipom; potvrda Ministarstva pravde da kandidat nije polagao pravosudni ispit u poslednje dve godine pred ispitnim odborima koje obrazuje ministar pravde, odnosno, ukoliko je polagao – potvrdu o datumu polaganja i uspehu (samo za kandidate koji u poslednje dve godine promene prebivalište s teritorija van AP Vojvodine na njenu teritoriju).
29.06.2016
6. Šta je potrebno za prijavu naknadnog polaganja ispita (iz pojedinih predmeta)?
Kandidati koji žele da polažu predmete iz kojih su upućeni na naknadno polaganje podnose samo zahtev za naknadno polaganje. Druga dokumentacija nije potrebna.
29.06.2016
7. Šta je potrebno za prijavu ponovnog polaganja celog ispita?
Kandidati koji nisu položili ceo ispit, a žele da ga polažu ponovo, uz zahtev podnose samo overenu fotokopiju obe strane lične karte ili očitani izvod lične karte sa čipom.
29.06.2016
8. Da li fotokopije dokumentacije moraju biti overene?
Sve fotokopije moraju biti overene. Overa se može obaviti u odgovarajućoj upravi jedinice lokalne samouprave, sudu ili kod javnog beležnika.
29.06.2016
9. Da li umesto diplome može da se preda uverenje o stečenom visokom obrazovanju?
Uverenje o stečenom visokom obrazovanju biće uvaženo samo pod uslovom da visokoškolska ustanova – do momenta podnošenja zahteva za polaganje pravosudnog ispita – nije izdala diplomu.
29.06.2016
10. Ko izdaje potvrdu o radnom iskustvu?
Potvrdu (uverenje) o radnom iskustvu izdaje poslodavac kod koga je obavljan rad na poslovima pravne struke (npr. sud, organ uprave, preduzeće), odnosno, za advokatske pripravnike nadležna advokatska komora.
29.06.2016
11. Šta potvrda o radnom iskustvu treba da sadrži?
Potvrda o radnom iskustvu treba da bude koncizna. U potvrdi treba da je navedeno: ime i prezime kandidata, radno mesto na kome su obavljani poslovi pravne struke, period obavljanja poslova (od ... do ...) i, ukoliko je rad obavljan van pravosuđa, kratak opis poslova. Ukoliko je kandidat obavljao poslove na više radnih mesta kod istog poslodavca, za svako od njih pojedinačno treba navesti gorenavedeno. Potvrdu potpisuje i overava ovlašćeno lice kod poslodavca. Ukoliko je kandidat rad obavljao kod više poslodavaca, radno iskustvo dokazuje pojedinačnim potvrdama svakog od njih.
29.06.2016
12. Da li se može kombinovati radno iskustvo kod više različitih poslodavaca (pravosuđe, privreda, uprava...)?
Može, u odgovarajućoj srazmeri propisanoj zakonom. Radno iskustvo u privrednim društvima, ustanovama i drugim orgnizacijma priznaje se kao iskustvo u pravosuđu, ali u duplo kraćem trajanju (npr. četiri godine = dve godine, ili jedna godina = šest meseci). Radno iskustvo u organima uprave i drugim državnim organima priznaje se kao 2/3 iskustva u pravosuđu (npr. tri godine = dve godine, ili jedna godina = osam meseci).
29.06.2016
13. Da li radno iskustvo mora teći u kontinuitetu?
Ne mora. Kandidat dokazuje radno iskustvo određenog trajanja, bez obzira na to da li ga je sticao s prekidima ili u kontinuitetu. Prekidi se ne uračunavaju u radno iskustvo.
29.06.2016
14. Da li će biti priznato radno iskustvo na poslovima pravne struke obavljeno u drugoj državi?
Neće. S obzirom na to što je provera praktičnog znanja i osposobljenosti svrha ispita, radi ispunjavanja uslova za obavljanje određenih zanimanja i funkcija u Republici Srbiji, radno iskustvo putem koga se to znanje i ta osposobljenost stiču mora biti u okviru pravnog poretka Republike Srbije. To važi bez obzira na to koliko je zakonodavstvo države radnog iskustva srodno zakonodavstvu Republike Srbije.
29.06.2016
15. Da li se može izabrati ispitni odbor pred kojim se polaže pravosudni ispit?
Ne može. Zakon o pravosudnom ispitu i Pravilnik o polaganju pravosudnog ispita ne propisuju pravo izbora ispitnog odbora. Na neformalnom delu zahteva (u gornjem levom ili gornjem desnom uglu) kandidat može naznačiti ispitni odbor pred kojim želi da polaže ispit. Ta želja će biti uzeta u obzir, bez formalne obaveze da se ispuni.
29.06.2016
16. Kada se polaže pismeni deo, a kada usmeni deo ispita?
Pismeni deo ispita po pravilu se organizuje u periodu od 10. do 15. dana u mesecu. Usmeni deo ispita organizuje se po pravilu u periodu od 20. do 30. / 31. dana u mesecu. Odstupanje od ovih pravila uslovljeno je brojem kandidata, raspoloživošću prostorija u kojima se polaže ispit i neradnim danima u mesecu.
29.06.2016
17. Šta je dozvoljeno koristiti na pismenom delu ispita?
Na pismenom delu ispita kandidat može koristiti propise, komentare propisa i sl. Gotove presude (tzv. pelceri) ne mogu se koristiti na pismenom delu ispita. Kandidat može prethodno sačiniti strukturu presude u formi podsetnika s tezama (prema sadržini propisanoj odgovarajućim procesnim zakonom) i takav podsetnik može koristiti na pismenom delu ispita. Upotreba notebook računara, tableta, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja nije dozvoljena.
29.06.2016
18. Kada se kandidat obaveštava o rezultatu pismenog dela ispita?
Neposredno pre usmenog dela ispita, kandidatima se saopštavaju rezulatati pismenog dela ispita.
29.06.2016
19. Da li je polaganje usmenog uslovljeno položenim pismenim delom ispita?
Jeste, ali samo kada su u pitanju predmeti koji se polažu pismeno. Dakle, ukoliko kandidat ne položi pismeni deo iz Građanskog prava, ne može polagati usmeni deo ispita iz tog predmeta, dok sve ostale predmete može da polaže usmeno. U slučaju da kandidat ne položi pismeni deo iz Krivičnog prava i Građanskog prava, ne može polagati usmeni deo iz ovih predmeta, dok preostale predmete može polagati usmeno.
29.06.2016
20. Da li redosled usmenog polaganja zavisi od kandidata?
Ne. Redosled polaganja utvrđuje sekretar ispitnog odbora, rukovodeći se, pre svega, optimalnim i kontinuiranim trajanjem ispita.
29.06.2016
Državni stručni ispit
1. Ko može da polaže državni stručni ispit u Novom Sadu ?
U skladu sa odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, državni stručni ispit pred nadležnim pokrajinskim organom uprave, mogu da polažu lica zaposlena na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
29.06.2016
2. Da li se za polaganje državnog stručnog ispita može prijaviti nezaposlena osoba ili osoba koja ne radi u organima državne uprave?
Da, državni stručni ispit mogu polagati i lica zainteresovana za rad na poslovima za čije obavljanje je potreban položen državni stručni ispit, ukoliko imaju prebivalište na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci.
29.06.2016
3. Kada se organizuje polaganje državnog stručnog ispita?
Polaganje državnog stručnog ispita organizuje se svakog meseca (osim avgusta), u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata.
29.06.2016
4. Da li postoje i gde se mogu naći ispitna pitanja i literatura za pripremu polaganja državnog stručnog ispita?
Program polaganja državnog stručnog ispita i ispitna pitanja (u okviru tog programa navedene su oblasti koje predstavljaju ispitna pitanja), kao i Priručnik za polaganje državnog stručnog ispita (literatura za pripremu ispita), mogu se preuzeti na ovoj internet prezentaciji.
29.06.2016
5. Da li je tekst Priručnika za polaganje državnog stručnog ispita dovoljan za pripremu ispita?
Uz pomenuti priručnik, kandidati moraju biti u toku i sa izmenama propisa. Aktuelne izmene (u oblasti radnog zakonodavstva i ustavnog uređenja) sadržane su u Zakonu o radu i Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji se mogu preuzeti na ovoj internet prezentaciji.
29.06.2016
6. Da li i kandidati sa srednjim obrazovanjem pripremaju ispit iz priručnika koji se nalazi na sajtu?
Da, kandidati sa srednjim obrazovanjem takođe pripremaju ispit iz priručnika, ali po Programu državnog stručnog ispita za kandidate sa srednjim obrazovanjem.
29.06.2016
7. Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev za polaganje državnog stručnog ispita?
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev zavisi od toga kojoj kategoriji kandidat pripada: 1. Državni službenici i lica zaposlena u organima autonomne pokrajine ili lokalne samouprave (članovi 2. i 3. Uredbe o programu i načinu polaganja državnog stručnog ispita ‒ u daljem tekstu: Uredba): diploma o stečenoj školskoj spremi (overena fotokopija); lična karta (fotokopija); rešenje o radnopravnom statusu; rešenje o utvrđenoj obavezi polaganja državnog stručnog ispita. 2. Lica koja su podnela prijavu na javni konkurs za popunjavanje položaja, odnosno postavljenje (član 7. Uredbe): diploma o stečenoj školskoj spremi (overena fotokopija); lična karta (fotokopija); potvrda o podnetoj prijavi na javni konkurs. 3. Lica zainteresovana za rad u organima državne uprave (član 8. Uredbe): diploma o stečenoj školskoj spremi (overena fotokopija); lična karta (fotokopija); potvrda o stečenom radnom iskustvu u struci. 4. Lica koja u toku rada steknu viši stepen obrazovanja (član 4. Uredbe): zahtev za polaganje ispita, koji podnosi organ u kome je zaposlen kandidat; diploma o stečenoj školskoj spremi (overena fotokopija); lična karta (fotokopija); fotokopiju uverenja o položenom državnom stručnom ispitu sa srednjom stručnom spremom.
29.06.2016
8. Kada kandidat saznaje datum polaganja ispita?
Nakon što se prijavi adekvatan broj kandidata, utvrđuje se termin polaganja državnog stručnog ispita i kandidatima se dostavlja obaveštenje o terminu polaganja, o iznosima naknade i takse, kao i obaveštenje o računima uplate.
29.06.2016
9. Koliko iznose naknada i taksa za polaganje ispita?
Kandidat je dužan da uplati naknadu za polaganje ispita od 7.500 dinara (za visoko obrazovanje) ili 7.000 dinara (srednje obrazovanje), kao i republičku administrativnu taksu od 800 dinara (kada kandidata prijavljuje organ) ili 1.100 dinara (kada se kandidat sam prijavljuje).
29.06.2016
10. Da li se može odložiti polaganje državnog stručnog ispita?
Kandidat može prijavljeni ispit odložiti podneskom upućenim Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice. Kandidat je dužan da navede razloge zbog kojih traži odlaganje, kao i da te razloge dokaže (nalaz lekara, potvrda o službenom putu i slično).
29.06.2016
11. Da li se državni stručni ispit može polagati na jeziku nacionalne manjine?
Da, državni stručni ispit može se polagati na jeziku nacionalne manjine ukoliko je taj jezik u službenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine. Zahtev kandidata da državni stručni ispit polaže na jeziku nacionalne manjine mora biti dostavljen zajedno sa zahtevom kojim se kandidat prijavljuje za polaganje državnog stručnog ispita, kako bi se blagovremeno obezbedili uslovi za ovakav način polaganja ispita.
29.06.2016
Stalni sudski prevodioci
1. Koliko često i na koji način se raspisuje oglas za postavljanje stalnih sudskih prevodilaca?
Najmanje jednom godišnje (septembar/decembar), na osnovu zahteva za raspisivanje oglasa, koje podnose predsednici viših sudova s teritorije AP Vojvodine, objavljuje se oglas za postavljanje stalnih sudskih tumača/stalnih sudskih prevodilaca i stalnih sudskih tumača znakova slepih, gluvih ili nemih lica u „Službenom listu APV”, jednom od štampanih medija u AP Vojvodini i na ovom sajtu.
29.06.2016
2. Da li postoji obavezan formular prijave na oglas za postavljanje stalnih sudskih prevodilaca?
Ne postoji obavezan formular za prijavu na oglas. Kandidat sâm piše prijavu u kojoj navodi lične podatke (ime i prezime, adresu i broj telefona), te podatke o tome na kom fakultetu je diplomirao, gde je sticao iskustvo u prevođenju i za koji sud, kao i za koji jezik se prijavljuje.
29.06.2016
3. Da li diploma stečena u inostranstvu, kojom se dokazuje odgovarajući nivo obrazovanja, mora biti nostrifikovana?
Da. Diploma stečena u inostranstvu mora biti priznata u Republici Srbiji. Priznavanje strane diplome obavlja ministarstvo nadležno za poslove vosokog obrazovanja putem Nacionalnog centra za priznavanje stranih visokoškolskih isprava.
29.06.2016
4. Šta treba da sadrži izjava da kandidatu nije prestao radni odnos u državnom organu zbog izrečene disciplinske mere?
Izjavu kandidat piše sâm i u njoj navodi, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da mu nije prestao radni odnos u državnom organu zbog izrečene disciplinske mere. Ovu izjavu obavezni su da predaju svi kandidati bez obzira na to da li su radili u državnom organu ili ne. Izjava mora biti svojeručno potpisana i na njoj mora biti stavljen datum koji se poklapa s datumom podnošenja prijave na oglas.
29.06.2016
5. Da li je kandidat dužan da priloži uverenje Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuđivan na kaznu zatvora od šest meseci ili u dužem trajanju?
Ne. Ovo uverenje pribavlja Sekretarijat po službenoj dužnosti. Kandidat je u obavezi da dostavi uverenje osnovnog suda (koji je nadležan, prema mestu prebivališta) da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. To uverenje ne sme biti starije od šest meseci.
29.06.2016
6. Šta treba da sadrži potvrda o radnom iskustvu na poslovima prevođenja i ko izdaje tu potvrdu?
U potvrdi koju izdaje poslodavac, a kojom se dokazuje najmanje pet godina radnog iskustva, mora jasno da se navede da je kandidat prevodio s jezika za koji podnosi prijavu na srpski jezik i obrnuto, kao i u kom periodu je obavljao navedene poslove (od...do...).
29.06.2016
7. Da li se uslov od pet godina radnog iskustva na prevodilačkim poslovima može dokazivati sa više različitih potvrda?
Da. Kandidat mora dokazati da ima najmanje pet godina iskustva na prevodilačkim poslovima, dokazivanjem s više potvrda od različitih pravnih lica za koje je kandidat prevodio, a koje u zbiru prikazuju period od najmanje pet godina iskustva. Potvrdu mogu izdati samo pravna lica koja svojim pečatom i potpisom stoje iza onog što se nalazi u potvrdi.
29.06.2016
8. Kako izgleda pismena provera kandidata i gde se polaže?
Pismena provera uvek se polaže u zgradi Pokrajinske vlade ili u zgradi Skupštine AP Vojvodine, o čemu se kandidat blagovremeno obaveštava. Ona se sastoji iz dva dela – provere znanja pravne terminologije u kojoj se prevode pravni termini u oba smera, kada kandidati ne mogu da koriste rečnike. U drugom delu proverava se znanje prevodima pravnih akata (na primer: rešenja, molbe, presude, delovi zakona) u oba smera i kandidat tada može da koristi rečnike.
29.06.2016
9. Da li se pismena provera može raditi na računaru, odnosno da li se može koristiti privatni lap top kandidata?
Ne. Sekretar komisije za proveru znanja kandidata za stalne sudske prevodioce, pre početka pismene provere, deli papire overene pečatom Sekretarijata, na kojima se rade prevodi zbog sprečavanja mogućih zloupotreba.
29.06.2016
10. Koliko traje pismena provera? Da li kandidati mogu poneti i koristiti svoje rečnike?
Pismena provera traje tri sata. Kandidati na proveru donose svoje rečnike, koje koriste nakon provere znanja pravne terminologije.
29.06.2016
11. Kako izgleda usmena provera znanja i da li se održava istog dana kad i pismena?
Usmena provera znanja kandidata za sudske prevodioce, po pravilu, održava se istog dana kada i pismena provera, pred tročlanom komisijom.
29.06.2016
Jezički ispiti
1. Ko može polagati ovaj ispit i da li se on priznaje za rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja?
Pravo polaganja jezičkih ispita ima svako zainteresovano lice. Ovaj ispit se ne priznaje za rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, već za rad u organima lokalne samouprave i pokrajinskim organima uprave.
29.06.2016
2. Koji su jezici i nivoi znanja obuhvaćeni ovim ispitom?
Jezičkim ispitima za rad u organima uprave obuhvaćeni su engleski, nemački, francuski, španski i ruski jezik (kao strani jezici), kao i mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski jezik (jezici nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u skladu sa Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine), odnosno jezici koji su utvrđeni kao službeni jezici statutima opština na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Ispit se polaže u okviru opšteg i stručno-terminološkog znanja. Ispit iz opšteg znanja polaže se prema svim nivoima znanja (osnovni, srednji i visoki), a ispit iz stručno-terminološkog znanja polaže se iz oblasti prava i uprave.
29.06.2016
3. Da li se uverenje, kao dokaz o znanju jezika, može steći i bez polaganja ispita?
Da, uverenje se može izdati i na osnovu podnete dokazne dokumentacije, odnosno bez provere znanja ako kandidat: za osnovni nivo znanja priloži dokaz o završena najmanje dva razreda osnovne ili srednje škole na tom jeziku; za srednji nivo znanja ‒ dokaz da je pohađao nastavu i stekao diplomu srednjeg obrazovanja na tom jeziku; za visoki nivo znanja ‒ dokaz da je nastavu na višoj školi ili fakultetu pohađao na određenom jeziku i da je diplomirao na višoj školi ili fakultetu na tom jeziku, odnosno da je tokom studija položio kolokvijum iz stručne terminologije na tom jeziku odnosno ako kao dokaz stručno-terminološkog znanja, uz zahtev, priloži rešenje o postavljenju za stalnog sudskog tumača iz tog jezika.
29.06.2016
4. Koja je cena ispita?
Naknade troškova polaganja ispita iznose: 3.000,00 (opšte znanje jezika – osnovni nivo); 4.000,00 (opšte znanje jezika – srednji nivo); 5.000,00 (opšte znanje jezika – visoki nivo); 5.500,00 (stručno-terminološko znanje jezika). Za polaganje popravnog ispita naknada iznose: 1.700,00 (opšte znanje jezika – osnovni nivo); 2.200,00 (opšte znanje jezika – srednji nivo); 2.700,00 (opšte znanje jezika – visoki nivo);3.100,00 (stručno-terminološko znanje jezika). Troškovi izdavanja uverenja bez prethodnog polaganja ispita, odnosno na osnovu dokazne dokumentacije iznose: 1.500,00 (opšte znanje jezika – osnovni nivo); 2.000,00 (opšte znanje jezika – srednji nivo); 2.500,00 (opšte znanje jezika – visoki nivo); 2.750,00 (stručno-terminološko znanje jezika). Sekretarijat dostavlja obaveštenje o računu na koji se naknada uplaćuje.
29.06.2016
5. Da li postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja naknade i da li može da se plati u više rata?
Ne postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja, niti mogućnost plaćanja u više rata.
29.06.2016
Ispit za sekretare ustanova obrazovanja i vaspitanja
1. Kada se stiče pravo na polaganje ovog ispita i u kom periodu se ispit polaže?
Sekretar-pripravnik ‒ koji je na osnovu izveštaja mentora savladao Program uvođenja u posao sekretara ‒ stiče pravo na polaganje stručnog ispita za sekretara, kojim se proverava njegova osposobljenost za samostalno obavljanje poslova. Ispit se polaže u toku dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
29.06.2016
2. Kada lice koje radi na poslovima sekretara ne mora da polaže ispit?
Ako je položio pravosudni ispit, stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit, lice koje radi na poslovima sekretara ne mora da polaže stručni ispit za sekretara.
29.06.2016
3. Da li sekretar-pripravnik podnosi zahtev za polaganje stručnog ispita ustanovi ili Sekretarijatu? Koja je obavezna dokumentacija koja se uz zahtev dostavlja?
Zahtev za polaganje stručnog ispita sekretar-pripravnik podnosi ustanovi, posle isteka pripravničkog staža i savladanog Programa uvođenja u posao sekretara. Ustanova, po prijemu zahteva, a najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog podnošenja, podnosi prijavu za polaganje stručnog ispita Sekretarijatu i dostavlja: 1) overenu kopiju diplome; 2) potvrdu direktora da je kandidat savladao Program uvođenja u posao sekretara; 3) potvrdu o radnopravnom statusu; 4) kopiju lične karte; 5) kopiju radne knjižice; 6) dokaz o uplati troškova ispita.
29.06.2016
4. Gde se polaže stručni ispit? Koje predmete obuhvata i kako se odvija?
Za ustanove sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje pokrajinski sekretar nadležan za poslove obrazovanja, u prostorijama Sekretarijata. Stručni ispit, po pravilu, polaže se u toku jednog dana i sastoji se od pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita sadrži teme iz delokruga poslova sekretara, a usmeni deo sledeće oblasti: 1) ustavno uređenje; 2) sistem državne uprave; 3) upravni postupak i upravni spor; 4) propisi iz oblasti obrazovanja i vaspitanja; 5) radno zakonodavstvo; 6) kancelarijsko poslovanje.
29.06.2016
5. Da li se na polaganju pismenog dela mogu koristiti propisi? Koliko to traje?
Na polaganju pismenog dela mogu se koristiti propisi. Izrada pismenog rada traje dva sata, tokom kojih kandidat može koristiti odgovarajuće propise. Kandidat koji je položio pismeni deo ispita ima pravo da polaže usmeni deo ispita, pa mu se pre početka usmenog ispita saopštavaju rezultati pismenog dela.
29.06.2016
6. Ako ne položim deo predmeta, da li padam ceo ispit ili idem na popravni?
Ako iz najviše dve ispitne oblasti kandidat bude ocenjen ocenom „nije položio”, ima pravo da polaže popravni ispit, najkasnije u roku od tri meseca od dana polaganja stručnog ispita. Ako kandidat neopravdano ne pristupi polaganju popravnog ispita, odnosno, ako ne pokaže potrebno znanje iz oblasti koje polaže, smatra se da nije položio stručni ispit. Kandidat koji na usmenom delu ispita bude ocenjen ocenom „nije položio” iz tri ili više oblasti, nije položio stručni ispit i može ponovo da polaže stručni ispit nakon isteka mesec dana od dana prethodnog polaganja stručnog ispita.
29.06.2016
7. Ako u toku polaganja ispita odustanem ili ne predam pismeni rad, da li naknadno mogu dobiti ocenu pismenog dela ispita ili da sutradan nastavim polaganje?
Ne. Kandidat koji je započeo polaganje stručnog ispita, a u toku ispita je odustao od daljeg polaganja ispita, ili koji ne preda pismeni rad, smatra se da ispit nije položio. Kandidat koji je započeo polaganje stručnog ispita, može iz opravdanih razloga zatražiti odlaganje od komisije. Ako mu je odobreno odlaganje, priznaje se deo stručnog ispita koji je položio do nastupanja razloga za odlaganje.
29.06.2016
8. Pošto sam sprečen da izađem na polaganje u zakazanom terminu, zanima me kako se odlaže polaganje ispita?
Na zahtev kandidata, komisija može da odloži stručni ispit ako je kandidat opravdano sprečen da pristupi polaganju stručnog ispita ili ako je odustao od polaganja stručnog ispita iz opravdanih razloga. Odlaganje u ovim slučajevima važi za najduže tri meseca od dana odlaganja stručnog ispita. Ako kandidat u odobrenom roku za odlaganje ne pristupi polaganju stručnog ispita, smatra se da ispit nije položio.
29.06.2016
Ispit za licencu nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača
1. Kada su rokovi za polaganje?
Ispiti se organizuju u periodu od januara do maja i od septembra do novembra tokom kalendarske godine. Ispit za licence se ne održava u vreme raspusta i praznika.
29.06.2016
2. Da li prijavu za polaganje ispita može da podnese kandidat?
Ne. Prijavu za polaganje ispita ne može da podnese kandidat. Zahtev za odobravanje polaganja ispita podnosi ustanova, posle isteka pripravničkog staža i savladanog programa, uz saglasnost pripravnika.
29.06.2016
3. Da li se iskustvo za polaganje ovog ispita može sticati u privredi (npr. diplomirani ekonomista koji trenutno radi kao nastavnik ekonomske grupe predmeta)?
Za ovaj ispit relevantno je radno iskustvo koje se stiče u prosveti, i to najmanje godinu dana radnog staža u ustanovi koja podnosi prijavu.
29.06.2016
4. Da li stažiranjem mogu da steknem uslov za polaganje ovog ispita?
Stažiranjem može da se stekne uslov za polaganje ovog ispita samo ukoliko je ugovor zaključen na osnovu člana 124. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, po ovom članu, poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik-stažista, na osnovu ugovora o stažiranju, koji zaključuje sa ustanovom u trajanju od najmanje godinu dana, a najduže dve godine. Ovim ugovorom ne zasniva se radni odnos, već pripravnik-stažista savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu, pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu.
29.06.2016
5. Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev?
Uz zahtev, podnosi se sledeća dokumentacija: overena kopija diplome o stečenom obrazovanju; kopija ugovora o radu; izveštaj komisije ustanove o savladanom programu uvođenja u posao; dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu; overena kopija indeksa ili uverenje visokoškolske ustanove o obrazovanju iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, stečenom na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova.
29.06.2016
6. Ko polaže predispit iz psihologije i pedagogije?
Kandidati koji su radni odnos zasnovali do 1.9.2012. godine, a nemaju položene ispite iz psihologije i pedagogije, polažu prethodnu usmenu proveru znanja kandidata, predispitom iz ovih predmeta, koji se održava u Sekretarijatu.
29.06.2016
7. Prvi put polažem ispit za licencu i zanima me da li me možete osloboditi plaćanja troškova?
Nemamo zakonskih mogućnosti da vas oslobodimo plaćanja naknade za troškove polaganja ispita za licencu, ali ukazujemo i na to da je članom 19. stav 2. Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika propisano da troškove prvog polaganja ispita za licencu snosi ustanova u kojoj je kandidat zaposlen.
29.06.2016
8. Koliko košta polaganje ispita?
Troškovi polaganja ispita – koje, po pravilu, snosi ustanova koja podnosi zahtev – iznose 10.000,00 dinara. Kandidat snosi troškove ponovnog polaganja ispita – 4.500,00 dinara za jedan deo ispita i 6.500,00 dinara za dva dela ispita. Sekretarijat dostavlja obaveštenje o računu na koji se naknada uplaćuje.
29.06.2016
9. Da li je obaveštenje o položenom ispitu za licencu, koje sam dobila od nadležnog pokrajinskog sekretarijata, dovoljan dokaz da ispunjavam ovaj uslov za rad na radnom mestu? Da li ću dobiti licencu?
Obaveštenje o položenom ispitu za licencu izdaje se radi potvrde činjenica o položenom ispitu za licencu do izdavanja licence i ima istu pravnu snagu, kao i obaveštenje/uverenje ministarstva. Poslovi izdavanja licence i vođenja jedinstvenog registra nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca nalaze se u isključivoj nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je obavešteno o potrebi da se izdaju licence za kandidate koji su ipit polagali pred komisijama koje je obrazovao pokrajinski sekretar.
29.06.2016
Pečati
1. Da li se tekst pečata ispisuje latiničkim pismom?
Shodno odredbi člana 4. Zakona o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik”, broj 101/2007), tekst pečata ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Tekst pečata državnog i drugog organa ili imaoca javnih ovlašćenja koji ima sedište na teritoriji na kojoj su, u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik i pismo pripadnika nacionalnih manjina, ispisuje se i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Shodno navedenom, tekst pečata se ne ispisuje na srpskom jeziku latiničkim pismom.
29.06.2016
2. Kada se upotrebljava mali pečat?
Shodno odredbi člana 8. Zakona o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik”, broj 101/2007), mali pečat koristi se u slučajevima kada je njegova upotreba podesnija (npr. ako je reč o overi nekih dokumenata gde fizički nema dovoljno prostora ‒ overa zdravstvene knjižice).
29.06.2016
3. U kom su roku, po dobijanju rešenja o davanju saglasnosti na sadržinu i izgled pečata, stranke dužne da dostave otisak izrađenog pečata?
Shodno odredbi člana 18. Zakona o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik”, broj 101/2007), stranke su dužne da dostave otisak izrađenog pečata, podatke o broju primeraka pečata i datumu početka njegove upotrebe nadležnom ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, u roku od deset dana od dana izrade pečata.
29.06.2016
Eksproprijacija
1. Na koga pada teret troškova ulaganja žalbe u situaciji kad se na prvostepeno rešenje o eksproprijaciji žalio vlasnik i angažovao punomoćnika za zastupanje, a žalba je drugostepenim rešenjem odbijena?
Imajući u vidu odredbu člana 104. tačka 6. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da troškove stranke i drugog lica u postupku, prouzrokovane postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti ili u javnom interesu, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku nije prouzrokovalo svojim ponašanjem, snosi organ, mišljenja smo da organ treba da snosi troškove.
29.06.2016
2. Kako se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju kada na nekretnini jednog lica postoji – i pravo korišćenja i pravo svojine?
Kada na nepokretnostima jednog lica postoji i pravo svojine i pravo korišćenja, Pokrajinska vlada, na predlog korisnika eksproprijacije, donosi jedno rešenje kojim utvrđuje javni interes i za eksproprijaciju i za administrativni prenos.
29.06.2016
3. Da li predmet eksproprijacije može biti nepokretnost u državnoj ili društvenoj svojini na kojoj je fizičko lice upisano kao držalac?
Nepokretnost u državnoj ili društvenoj svojini na kojoj je fizičko lice upisano kao držalac ne može biti predmet ni eksproprijacije, niti administrativnog prenosa. Ako se zemljište nalazi u državnoj ili društvenoj svojini, ne može se sprovesti eksproprijacija, nego administrativni prenos između dva nosioca prava korišćenja. Dakle, pravo korišćenja prenosi se s jednog – upisanog korisnika – na drugog korisnika eksproprijacije, dok se objekti eksproprišu samo ako su u svojini, odnosno ako su izgrađeni u skladu sa zakonom. Stoga, nema uslova ni za eksproprijaciju, niti za administrativni prenos, jer u konkretnom slučaju postoji samo držalac zemljišta, a ne nosilac prava korišćenja.
29.06.2016
Prevodioci
1. Da li pružate prevodilačke usluge za nemački i francuski jezik?
Ne. Odeljenje za prevodilačke poslove ima u svom sastavu prevodioce za mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski jezik – dakle za jezike nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica koji su u službenoj upotrebi u radu organa AP Vojvodine. Takođe, u odeljenju rade prevodioci za engleski jezik, kao i lektori za srpski jezik.
29.06.2016
2. Da li pružate prevodilačke i lektorske usluge trećim licima?
Ne. Odeljenje obavlja poslove pismenog i usmenog prevođenja i lektorisanja samo za potrebe pokrajinskih organa.
29.06.2016
3. Gde možemo naći prevodioce za jezike koji nisu u službenoj upotrebi u organima AP Vojvodine?
Najbolje je da pogledate Registar sudskih tumača na sajtu našeg sekretarijata ili da se javite nekom od profesionalnih prevodilačkih udruženja.
29.06.2016
4. Koja je razlika između konsekutivnog i simultanog prevođenja?
Konsekutivno prevođenje je način usmenog prevođenja, gde prevodilac sluša kraće ili duže delove govora nakon čega prevodi, dok se pravi pauza u izgovaranju izvornog teksta. Simultano prevođenje, za razliku od konsekutivnog, traje istovremeno sa originalnim tekstom, to jest prevod na ciljani jezik radi se paralelno sa izgovaranjem teksta na originalnom jeziku.
08.07.2016
5. Kakva je procedura prilikom naručivanja prevodilačkih usluga?
Zahtevi za prevođenje, s pečatom i potpisom ovlašćenog lica, dostavljaju se pokrajinskom sekretaru za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (zgrada Pokrajinske vlade, prvi sprat, kancelarija 60) ili u elektronskoj formi, načelniku Odeljenja, na adresu milos.zubac@vojvodina.gov.rs. Zahtev za pismeno prevođenje treba da sadrži: naslov materijala, broj stranica, jezik na koji ga treba prevesti, i broj telefona osobe za kontakt. Ukoliko je u pitanju veći materijal, tekst se obavezno dostavlja u elektronskoj formi. Zahtev za usmeno prevođenje treba da sadrži: vrstu usmenog prevođenja (konsekutivno, simultano, iz kabine), broj potrebnih prevodilaca, temu, datum, vreme i mesto događaja, očekivano trajanje, dnevni red, spisak i funkciju učesnika. Radi adekvatne pripreme prevodilaca i obezbeđivanja kvalitetnog prevođenja, obavezno je da se blagovremeno dostave radovi, prezentacije, brošure i sav raspoloživi prateći materijal, naročito kada je reč o značajnim međunarodnim konferencijama ili događajima slične važnosti.
08.07.2016
6. Da li pružate prevodilačke usluge prilikom polaganja prijemnih ispita na fakultetima, na jezicima nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica?
U slučaju da visokoškolska ustanova ne može sama da organizuje polaganje prijemnih ispita na jezicima nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave zadužen za poslove prevođenja, na njen zahtev, samostalno ili u saradnji s pokrajinskim organom uprave nadležnim za visoko obrazovanje, pružiće stručnu pomoć u realizaciji polaganja prijemnih ispita.
08.07.2016
Finansije
1. Kako se vrši povraćaj neutrošenih transfernih sredstava u budžet APV?
Neutrošena transferna sredstva ‒ dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice (sredstva za plate i za otpremnine), u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13,63/13 ‒ ispr, 108/13, 142/14, 68/15 i 103/15), ustanove obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine vraćaju na račun izvršenja budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, broj 840-30640-67. Takođe, korisnici su dužni da pismeno obrazloženje namene neiskorišćenih sredstava dostave ovom pokrajinskom sekretarijatu na faks: 021/456-977. Sredstava se vraćaju direktnom korisniku ‒ Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice, koji je administrativnim transferom preneo sredstva, s pozivom na broj kojim su sredstva i uplaćena ustanovi. Poziv na broj treba da sadrži sledeće elemente: poziv na broj odobrenja (po modelu 97); kontrolni broj; JBBK sekretarijata (09427); izvor finansiranja; funkcionalnu klasifikaciju i ekonomsku klasifikaciju.
29.06.2016
2. Kako se naplaćuju troškovi rada pokrajinske prosvetne inspekcije u opštinama koje nisu imenovale inspektore?
Sa opštinom/gradom koji nije imenovao prosvetnog inspektora sklopljen je ugovor o obavljanju poslova opštinske/gradske inspekcije, gde vršilac dužnosti obavlja poslove prosvetne inspekcije nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja na teritoriji opštine/grada. Obveznik plaćanja za obavljeni posao isplaćuje sredstva koja se sastoje od refundacije stvarnih troškova inspektora u vezi s vršenjem inspekcijskog nadzora. Troškovi inspekcijskog nadzora iskazani su u Troškovniku za obračun refundacije troškova inspektora, a sastoje se od: troškova rada inspektora – bruto troškova rada inspektora, troškova dnevnica i ostalih troškova; troškova rada vozača – bruto troškova rada vozača i troškova dnevnica; troškova prevoza – troškova goriva i ostalih troškova prevoza. Nakon obavljenog inspekcijskog pregleda, svaki inspektor dostavlja potvrdu o obavljenom inspekcijskom nadzoru i potrebnom vremenu i troškovima prevoza, koju je potpisalo ovlašćeno lice škole. Nakon utvrđivanja kompletnosti prikupljene dokumentacije, obračunavaju se svi troškovi inspekcijskog nadzora i priprema se faktura koju šaljemo opštinama/gradu radi refundacije troškova.
29.06.2016
3. Koju dokumentaciju bi trebalo dostaviti uz zahtev za isplatu naknade za otpremnine zaposlenima u osnovnim i srednjim školama po osnovu prestanka radnog odnosa, radi ostvarivanja prava na penziju?
Pored pismenog zahteva u kome se navode osnovni podaci o zaposlenom, potrebno je priložiti i fotokopije sledećih dokumenata: rešenje o prestanku radnog odnosa; obrazac MA (potvrda o podnetoj prijavi, promeni i odjavi na obavezno socijalno osiguranje); isplatni listić za poslednji mesec rada u kome je zaposleni radio ceo mesec; rešenje o utvrđivanju prava na penziju Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje – privremeno ili konačno (može se dostaviti naknadno, ako je izdavanje rešenja u proceduri).
29.06.2016
4. Koja dokumentacija se prilaže uz izveštaj o utrošku budžetskih sredstava dodeljenih na konkursu za nabavku opreme u ustanovama obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine
Prilikom dostavljanja izveštaja o utrošku budžetskih sredstava dodeljenih na konkursu za nabavku opreme u ustanovama obrazovanja (korisnici sredstava su osnovne škole, srednje škole i domovi učenika na teritoriji AP Vojvodine), potrebno je priložiti: 1) kratak narativni izveštaj o nabavljenoj opremi, 2) dokaz o izvršenoj uplati sredstava dobavljaču (fotokopija izvoda Uprave za trezor), 3) račun i otpremnicu. Dostavljenu dokumentaciju mora overiti odgovorno lice (potpisom i pečatom). Otpremnice koje se prilažu moraju imati datum i potpis lica koje je izdalo i lica koje je preuzelo opremu.
11.07.2016
5. Koja dokumentacija se prilaže uz izveštaj o utrošku budžetskih sredstava dodeljenih jedinicama lokalne samouprave za regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola u međugradskom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (u daljem tekstu: Pokrajinski sekretarijat) nije propisao obaveznu formu izveštavanja o utrošku budžetskih sredstava dodeljenih na konkursu za regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola u međugradskom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine, gde su korisnici sredstava jedinice lokalne samouprave. Izveštaj treba da obuhvata sledeću dokumentaciju: 1) overeni spisak učenika-putnika (ime i prezime učenika sa adresom/JMBG, relacijom putovanja, nazivom škole); 2) izvode Uprave za trezor o izvršenom plaćanju; 3) račune prevoznika sa specifikacijom broja prodatih karata, cena i relacija; 4) u slučaju prenosa sredstava na tekuće račune neposrednih korisnika – overeni spisak učenika sa adresom/JMBG, relacijom putovanja, nazivom škole, brojevima tekućih računa i prenetim iznosima; 5) u slučaju gotovinske isplate – kompletnu blagajničku dokumentaciju; 6) popunjen Obrazac RU s prenetim budžetskim sredstvima i iskazanim neutrošenim sredstvima (ako ih ima); 7) tabelarni prikaz rekapitulacije ukupno utrošenih sredstava sa obaveznom specifikacijom priloženih računa; 8) po potrebi i drugu dokumentaciju kojom jedinica lokalne samouprave dokazuje namensko i zakonito trošenje budžetskih sredstava. Jedinica lokalne samouprave, na osnovu svojih internih akata, raspoređuje navedena budžetska sredstva na neposredne korisnike (učenike-putnike) i o tome trajno čuva finansijsku dokumentaciju. Jedinica lokalne samouprave prilikom potpisivanja ugovora o dodeli sredstava iz budžeta AP Vojvodine za regresiranje prevoza, prihvata obavezu da službi budžetske inspekcije AP Vojvodine omogući nesmetanu kontrolu namenskog i zakonitog korišćenja sredstava po predmetu navedenog ugovora u jedinici lokalne samouprave, kao primaocu sredstava.
11.07.2016
6. Koje podatke i dokumentaciju treba da dostavi nevladina organizacija Pokrajinskom sekretarijatu o namenskom računu kod Uprave za trezor
Polazeći od Pravilnika o izmeni pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS”, broj 24/2016), kojim je definisano da se korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora otvori poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor, nevladine organizacije, kojima su dodeljena sredstva iz budžeta AP Vojvodine, dužne su da Pokrajinskom sekretarijatu dostave sledeće podatke: naziv nevladine organizacije, PIB, matični broj, JBKJS i broj namenskog dinarskog računa kod Uprave za trezor. Pokrajinskom sekretarijatu neophodno je dostaviti podatke o podračunu korisnika javnih sredstava i fotokopiju kartona deponovanih potpisa. Procedura i potrebna dokumentacija za otvaranje namenskog dinarskog računa je sledeća: 1) Ukoliko korisnik nije ranije otvarao namenski račun kod Uprave za trezor uz Zahtev za upis u evidenciju (ZU-3), Upravi za trezor se dostavlja: akt o osnivanju – overena poslednja strana s tekstom, izvod iz APR-a – ne stariji od šest meseci, akt o imenovanju lica ovlašćenog za zastupanje – ukoliko nije navedeno u aktu o osnivanju, OP obrazac – overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje i izjava o izgledu pečata – ukoliko nije opisan u osnivačkom aktu; nakon evidentiranja korisnika u Upravi za trezor, uz Nalog za otvaranje računa (NO-3), nadležnom gradskom/opštinskom organu (Upravi za finasije i sl.) dostavlja se: karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga radi raspolaganja sredstvima na podračunu (tri primerka), potvrda NBS kojom se potvrđuje da dužnik nema evidentirane osnove i naloge u prinudnoj naplati – ne starija od šest meseci, izjava davaoca sredstava o oslobađanju sredstava od prinudne naplate (odnosi se na sredstva koja se vode na novootvorenom računu) – izjavu izdaje Pokrajinski sekretarijat i fotokopija ugovora o dodeli sredstava od Pokrajinskog sekretrijata; 2) Ukoliko je korisnik imao otvoren namenski račun kod Uprave za trezor Zahtev za upis u evidenciju (ZU-3) dostavlja se Upravi za trezor i nakon evidentiranja, nadležnom gradskom/opštinskom organu (Upravi za finasije i sl.) dostavlja se: karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga radi raspolaganja sredstvima na podračunu (tri primerka), potvrda NBS kojom se potvrđuje da dužnik nema evidentirane osnove i naloge u prinudnoj naplati – ne starija od šest meseci, izjava davaoca sredstava o oslobađanju sredstava od prinudne naplate (odnosi se na sredstva koja se vode na novootvorenom računu) – izjavu izdaje Pokrajinski sekretarijat i fotokopija ugovora o dodeli sredstava od Pokrajinskog sekretarijata.
11.07.2016
Pristup informacijama od javnog značaja
1. Na koji način mogu da podnesem zahtev za ostvarivanje pristupa informaciji od javnog značaja?
Zahtev za ostvarivanje slobodnog pristupa informaciji od javnog značaja možete da podnesete tako što ćete popuniti obrazac koji se nalazi na sajtu sekretarijata i dostaviti ga poštom. Zahtev možete preuzeti sa sledeće adrese:www.puma.vojvodina.gov.rs/document_cat.php?cat=11&st=2 Međutim, nije neophodno da zahtev bude podnet na propisanom obrascu – moguće je dostaviti i zahtev sačinjen u slobodnoj formi. Takođe, zahtev za slobodan pristup informaciji od javnog značaja može se dostaviti putem elektronske pošte, faks-aparata i izjavljivanjem na zapisnik. Bez obzira na formu u kojoj je zahtev dostavljen, bitno je da se iz teksta zahteva može zaključiti da se on odnosi na slobodan pristup informaciji od javnog značaja.
29.06.2016
2. Da li Sekretarijat treba da omogući pristup informacijama u vezi sa inspekcijskim kontrolama, odnosno zapisnicima inspektora, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imajući u vidu odredbe čl.32. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS"br. 20/92...49/99) po kojima je inspektor dužan da čuva kao službenu tajnu podatke do kojih dođe u vršenju nadzora?
Citiramo odgovor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: „Informacije sadržane u zapisnicima inspektora jesu nesumnjivo informacije od javnog značaja u smislu člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja( „Sl. glasnik RS” br. 120/04 i 54/07), jer su nastale u vezi sa radom državnog organa i sadržane su u određenom dokumentu, za koje javnost ima opravdan interes da zna. Ovaj zakon u čl. 9. 13. i 14. takođe propisuje i uslove i razloge iz kojih se određene informacije mogu ograničiti, u skladu sa odredbom čl. 8. Zakona, a radi zaštite nekog pretežnijeg legitimnog interesa. Tako je u čl. 9. tačka 5. predviđena mogućnost da se tražiocu uskrati pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ako bi se time učinio dostupnim dokument za koji je propisima ili službenim aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji. Ista mogućnost predviđena je u tački 2. istog člana, između ostalog, za slučaj kada bi to ugrozilo, omelo ili otežalo otkrivanje krivičnog dela, vođenje sudskog ili drugog pravno uređenog postupka. To znači da oznaka tajnosti dokumenta nije jedini i dovoljan uslov da bi organ vlasti mogao uskratiti pristup traženoj informaciji radi zaštite pretežnijeg legitimnog interesa (državna bezbednost, zdravlje, privatnost, vođenje sudskog ili drugog postupka), već je neophodno utvrditi i da bi taj interes, pristupom informaciji, bio ozbiljno povređen. Konkretno, treba utvrditi da li bi usled odavanja informacija iz zapisnika o inspekcijskom nadzoru, koji inače predstavlja javnu ispravu, mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, u smislu citiranog čl. 9. tač. 5. i da li ti interesi pretežu nad interesom za pristup informaciji, u smislu čl. 8. istog zakona. Isto se odnosi i na razloge iz tačke 2. ovog člana. Iste principe izražava npr. i Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, R br. 2002, koja govori da ’treba izbegavati da tajnost dokumenta automatski onemogućava uvid u taj dokument u budućnosti’, te da se organ vlasti koji postupa po zahtevu tražioca informacije, mora uveriti da li su zaista ispunjeni uslovi za tajnost tog dokumenta, primenom testa ’odmeravanja interesa’. Očigledno je da ne bi bilo dilema u postupanju organa da su odredbe Zakona o državnoj upravi na koje ministarstvo ukazuje u svom pismu, usaglašene sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, i pri postojećem stanju stvari takve dileme su suvišne, imajući u vidu da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja lex specialis u materiji dostupnosti informacijama od javnog značaja, što se temelji i na odgovarajućim međunarodnim dokumentima, deklaracijama i preporukama”.
29.06.2016
3. Da li se Zakon o slobodnom pristupu javnim informacijama odnosi i na škole?
U smislu člana 2. stav 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, informacija od javnog značaja je informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi s radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Organom javne vlasti u smislu čl. 3. stav 2 tačka 2 smatra se pravno lice koje, u celini ili delimično, finansira državni organ. Budući da škole finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,odnosno lokalna samouprava, jasno je da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosi i na njih.
29.06.2016
4. Da li je Sekretarijat dužan da , u vezi sa podnetim zahtevom za slobodan pristup informaciji od javnog značaja, pribavlja dokumente od drugog organa?
Ne. Sekretarijat je dužan da, u vezi s podnetim zahtevom za slobodan pristup informaciji od javnog značaja, dostavi samo one informacije koje su nastale u njegovom radu ili u vezi s njegovim radom, a kojima raspolaže na dan podnošenja zahteva.
29.06.2016
Konkursi za dotacije organizacijama etničkih zajednica i projekte afirmacije multikulturalnosti
1. Da li budžetski korisnici ili privredni subjekti mogu da konkurišu na konkurse Sekretarijata u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u AP Vojvodini?
Sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu predviđena su isključivo za sufinansiranje aktivnosti neprofitnih organizacija. Prijave direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, kao i privrednih subjekata, ne uzimaju se u razmatranje.
30.06.2016
2. Kako se podnose prijave na konkurs?
U samom konkursu su određeni načini dostavljanja prijava i njihovih priloga. Moguće je dostaviti prijavu elektronskim putem, putem redovne pošte ili ličnom predajom u pisarnicu ili u prostorije Sekretarijata.
30.06.2016
3. Koji su razlozi za odbacivanje prijave aplikanta po konkursu?
Razlozi za odbacivanje prijave na konkurs јеsu: nedostatak prateće dokumentacije; podnošenje prijave od strane lica koje nije ovlašćeno; izostanak potpisa ovlašćenog lica i/ili pečata organizacije; upućivanje prijave nakon isteka roka za podnošenje prijava (neblagovremeno podnošenje prijave); popunjavanje prijave nečitko ili grafitnom olovkom; podnošenje prijave korisnika koji nije izmirio obaveze preuzete po nekom od prethodnih konkursa Sekretarijata.
30.06.2016
4. Da li organizacije nacionalnih manjina sa teritorije uže Srbije mogu da učestvuju na konkursima Sekretarijata koji se raspisuju u oblasti manjinskih prava?
Ne. Pravo učešća na konkursima Sekretarijata imaju samo organizacije koje imaju registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine.
30.06.2016
5. Da li se u obzir uzimaju prijave koje su upućene poštom u predviđenom roku, ali su stigle u Sekretarijat nakon isteka roka za prijavljivanje?
Prijave upućene poštom u roku uzimaju se u obzir, nezavisno od dana prispeća prijave.
30.06.2016
6. Da li jedna organizacija može na jednom konkursu da ima više prijava?
Da. Ne postoji ograničenje u pogledu broja prijava jedne organizacije.
30.06.2016
7. Da li jedna organizacije može da konkuriše na različite konkurse Sekretarijata?
Da. Ne postoji prepreka da jedna organizacija, imajući u vidu njenu glavnu delatnost i namenu konkursa, konkuriše na više raspisanih konkursa Sekretarijata.
30.06.2016
8. Da li se svaki podnosilac prijave posebno obaveštava o ishodu konkursa?
Podnosilac prijave se ne obaveštava pojedinačno o rezultatima konkursa. Rezultati konkursa objavljuju se na internet stranici Sekretarijata, a informacije o rezultatima mogu se dobiti telefonskim putem ili lično, u Sekretarijatu.
30.06.2016
9. Da li se sredstva dodeljena na konkursima mogu koristiti za refundaciju, odnosno da li je moguća prenamena sredstava ili produženje roka korišćenja sredstava?
Sredstva se mogu iskoristiti za refundaciju ukoliko je rešenjem tako određeno. Na pismeni zahtev organizacije kojoj su dodeljena sredstva, ocenjujući opravdanost, Sekretarijat može odobriti promenu namene i produženje roka korišćenja sredstava i o tome će pismenim putem obavestiti organizaciju.
30.06.2016
10. Da li je potrebno da organizacije, radi prenosa doznačenih sredstava, imaju otvoren račun kod uprave za trezor?
Da. Dodeljena sredstva na konkursima Sekretarijata iz oblasti prava manjina prenose se na račun organizacija etničkih zajednica, koji je otvoren pri matičnoj upravi za trezor.
30.06.2016
11. Kakva je dinamika isplate sredstava po konkursima Sekretarijata u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica?
Isplata sredstava dodeljenih po konkursima realizuje se do kraja kalendarske godine. Plan isplata koncipira se na osnovu planirane dinamike priliva sredstava u Budžet za tekuću godinu, kao i rokova realizacije sufinansiranih aktivnosti. Izuzetno, obaveze Sekretarijata mogu se preneti i u narednu budžetsku godinu uz prethodno obaveštavanje korisnika.
30.06.2016
Službena upotreba jezika i pisma
1. U kojim slučajevima postoji obaveza uvođenja jezika i pisma nacionalne manjine u ravnopravnu službenu upotrebu u jedinicama lokalne samouprave?
Jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Ova obaveza utvrđena je Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama („Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 i 30/2010), kao i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ“, br. 11/2002, „Službeni list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/2009 – dr. zakon i 97/2013 – odluka US).
30.06.2016
2. Šta se podrazumeva pod službenom upotrebom jezika nacionalnih manjina?
U skladu sa članom 11. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, pod službenom upotrebom jezika nacionalnih manjina podrazumeva se naročito: korišćenje jezika nacionalnih manjina u upravnom i sudskom postupku i vođenje upravnog postupka i sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine; upotreba jezika nacionalne manjine u komunikaciji organa s javnim ovlašćenjima s građanima; izdavanje javnih isprava i vođenje službenih evidencija i zbirki ličnih podataka na jezicima nacionalnih manjina i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punovažnih; upotreba jezika nacionalnih manjina na glasačkim listićima i biračkom materijalu; upotreba jezika nacionalnih manjina u radu predstavničkih tela. Na teritorijama jedinica lokalne samouprave u kojima je utvrđena ravnopravna službena upotreba jezika nacionalnih manjina, imena organa koji vrše javna ovlašćenja, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju se i na jeziku dotične nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu.
30.06.2016
3. Koji jezici su u službenoj upotrebi u radu pokrajinskih organa i kojim aktom je to utvrđeno?
Jezici nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u radu organa autonomne pokrajine utvrđuju se njenim statutom. Članom 24. Statuta AP Vojvodine („Službeni list APV“, br. 20/2014) propisano je da su pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, u organima AP Vojvodine u ravnopravnoj službenoj upotrebi i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom.
30.06.2016
4. Da li i na koji način Sekretarijat podržava projekte u oblasti službene upotrebe jezika i pisama?
Na osnovu odredbi Pokrajinske skupštinske odluke o dodeli budžetskih sredstava organima i organizacijama u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica („Službeni list APV“, broj 14/2015) Sekretarijat svake godine raspisuje Konkurs za dodelu budžetskih sredstava organima i organizacijama na teritoriji AP Vojvodine, u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma manjinskih nacionalnih zajednica.
30.06.2016
5. Ko ima pravo učešća na Konkursu?
Pravo da učestvuju na konkursu imaju: organi jedinica lokalne samouprave s teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, u kojima je statutom grada, odnosno opštine utvrđena službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina ‒ nacionalnih zajednica na celoj teritoriji jedinice lokalne samouprave ili u naseljenim mestima na njihovoj teritoriji; mesne zajednice na teritoriji gradova i opština u kojima je statutom grada/opštine utvrđena službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina ‒ nacionalnih zajednica; drugi organi, organizacije, službe i ustanove, korisnici budžetskih sredstava, koji imaju sedište na teritoriji lokalne samouprave ili koji obavljaju delatnost na teritoriji lokalne samouprave, u kojoj je statutom utvrđena službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina ‒ nacionalnih zajednica.
30.06.2016
6. Koja je namena sredstava koja se dodeljuju na Konkursu?
Sredstva se dodeljuju za finansiranje, odnosno učešće u finansiranju sledećih aktivnosti: osposobljavanje zaposlenih u organima i organizacijama, da se koriste jezikom nacionalne manjine – nacionalne zajednice koji je u službenoj upotrebi, naročito zaposlenih na radnim mestima na kojima se ostvaruje kontakt sa strankama (učešćem na kursevima, seminarima i drugim obukama organizovanim u tu svrhu); razvoj sistema elektronske uprave za rad u uslovima višejezičnosti. troškova izrade i postavljanja tabli s nazivom organa i organizacija, nazivom naseljenih mesta i drugih geografskih naziva na putnim pravcima, nazivom ulica i trgova, kao i drugih obaveštenja i upozorenja za javnost ispisanih i na jezicima nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica koji su u službenoj upotrebi u opštini, gradu ili naseljenom mestu; štampanje dvojezičkih ili višejezičkih obrazaca, službenih glasila i drugih javnih publikacija.
30.06.2016
7. Na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje visina sredstava koja se dodeljuju na Konkursu?
Visina sredstava za dodelu utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: broj jezika i pisama nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica koji su u službenoj upotrebi na celoj teritoriji opštine, grada ili naseljenog mesta; procentualno učešće pripadnika nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica čiji su jezici i pisma u službenoj upotrebi u ukupnom broju stanovništva prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu poslednjeg popisa stanovništva; ukupni materijalni troškovi potrebni za realizaciju aktivnosti; postojanje drugih izvora finansiranja aktivnosti; kontinuitet u finansiranju aktivnosti od strane Sekretarijata, odnosno da li se sredstva traže prvi put.
30.06.2016